Prolećna polusezona 2009.

1. UVOD

Kadetsku ekipu FK „Crvena zvezda“ sam preuzeo u pauzi između dve polusezone, a da pri tom nisam poznavao nikog od igrača, niti njihove kvalitete ali ni mane. Na osnovu informacija, dobijenih od strane Direktora omladinske škole Ćurko Gorana i trenera Novak Mihalja, zaključio sam da će biti dosta posla u narednom periodu. Prva saznanja o ekipi su bila:

• Da igrački kadar nije isti kao u jesenjoj polusezoni, jer je u međuvremenu 7-8 igrača napustilo tim vrativši se u FK „Proleter“;
• Da mnogi igrači imaju pauzu u radu čak i do godinu dana, a da preko 50 % igrača nije treniralo u jesenjoj polusezoni;
• Da u ekipi postoje 2-3 talentovana igrača (Bakić Maksim, Petković Slobodan, Bućan Željko) koje bih trebao da isforsiram u prolećnoj polusezoni;
• Da na raspolaganju imam dva golmana podjednakih kvaliteta koji će dobijati podjednaku minutažu na utakmicama;
• Da su igrački kadar, sa kojim otpočinjem pripremni period, okupili Ćurko Goran, Novak Mihalj i Marić Dmitar, i da su to uglavnom igrači koji su nekada zajedno nastupali za mlađe selekcije FK „Proletera“ i FK „Crvene zvezde“.

Na osnovu ovih saznanja sam zaključio da dobijam otprilike poluuobučenu selekciju i igrače koji iza sebe nemaju kontinuirani proces trenažnog rada. Sa takvim igračima i takvom ekipom u celini moram biti obazriv u radu, ali i da trenažna opterećenja prilagodim stanju i nivou njihove utreniranosti. Pored toga, bio sam svestan da od ove ekipe niko ne može očekivati briljantne rezultate u prolećnoj polusezoni, što između ostalog niko i nije postavio ispred nas kao cilj. Jedini i osnovni zadatak, dobijen od Direktora omladinske škole, bio je da okupim što veći broj igrača 1992. i 1993. godišta i da kroz kvalitetan i prilagodljiv trenažni rad koliko – toliko ispravim uočene tehničko – taktičke i fizičke nedostatke selekcije. Pored toga, zadatak mi je da izvršim i pripremu za sezonu 2009./10., kada bi se po najavi trebala oformiti i omladinska selekcija u Klubu.

Sve ovo iziskuje puno rada i još više strpljenja, kako kod igrača, tako i kod nas koji radimo sa njima i shodno tome ispred sebe sam postavio sledeće ciljeve i zadatke:

• Vizuelnim posmatranjem igrača na samom početku priprema (fizičke i tehničke karakteristike) sastaviti plan i program za dalji rad;
• Akcenat u radu staviti na poboljšavanju tehničko – taktičkih elemenata kao i na koordinaciju uz odigravanje što većeg broja kontrolnih (trening) utakmica;
• Upoznavanje igrača sa sistemom igre, kako kroz situacioni rad na treningu, tako i putem teoretske nastave;
• Dopunjavanje selekcije vršiti „u hodu“;
• Pojednostaviti treninge, a obim i intezitet prilagoditi trenutnoj spremnosti igrača.

2. STANJE I DINAMIKA IGRAČKOG KADRA

U igračkom kadru koji je oformljen u prvih 10 treninga (od 26.01. do 13.02.) na raspolaganju sam imao 25 igrača. To je bio period okupljanja ekipe u kojem sam vizuelnim zapažanjem sagledavao mogućnosti pojedinaca, ali i tima u celini. U tih prvih 19 dana rada imao sam na raspolaganju sledeći igrački kadar:

1	PETKOVIĆ SLOBODAN	13.02.1993.
2	FERATI EDIN	13.05.1992.
3	KRASNIĆI FIKRET	23.02.1993.
4	NAKIĆ SEAD	07.08.1993.
5	GZIM BISLJIMI	15.04.1992.
6	VORKAPIĆ SLOBODAN	31.12.1992.
7	MARIĆ SRĐAN	19.10.1993.
8	REĐŽEPI EMRAN	14.01.1992.
9	PETROVIĆ SANDRO	06.12.1992.
10	HAJOLI BAŠKIM	17.06.1992.
11	CARIĆ MILOŠ	17.01.1993.
12	BUĆAN ŽELJKO	21.03.1992.
13	ĐŽAMBAS BRACA
14	STANIĆ STEFAN	16.01.1992.
15	ĆIRIĆ ĐORĐE	24.07.1992.
16	GAJIĆ PETAR	05.02.1993.
17	PLEŠA GEORG	13.08.1993.
18	BLAŽEVIĆ RADENKO	27.01.1993.
19	MAGLOVSKI IVAN	04.01.1993.
20	ULJHEI SILVESTER	16.02.1992.
21	BAKIĆ MAKSIM	10.12.1992.
22	MRĐENOVIĆ GORAN	30.07.1992.
23	MRĐANOV BOJAN	25.08.1993.
24	KEĐŽA STEFAN	20.07.1993.
25	ZELEMBABA DUŠAN	06.12.1993.
26	MALIVUK STEFAN	04.04.1993.

Do osipanja igračkog kadra je došlo nakon prve trening utakmice protiv FK „Slavije“. Ekipu su polako napuštali Hajoli B., Gzim B. i Ujhelji S., igrači na koje i nisam nešto ozbiljnije računao.

Sam odziv igrača u ovom periodu nije bio na zavidnom nivou i u četiri januarska treninga iznosio je 63%, dok je na 14 treninga u februaru iznosio 67%. S'obzirom da se ekipa formirala i da su vremenski uslovi bili loši, moram biti zadovoljan dolaskom igrača.

U periodu do prve prvenstvene utakmice došlo je do stabilizacije igračkog kadra čiji je broj iznosio 18 igrača u redovnom treningu. Posle propuštenih treninga u februaru (prehlada) ekipi se priključio Vorkapić Slobodan, dok su sa treninga neopravdano odsudstvovali Petković Slobodan, Gajić Petar i Bućan Željko (prvu dvojicu ne računam u 18 igrača).

U martu je odziv bio kud i kamo bolji u odnosu na prethodni period i iznosio je 79%, a sam kraj ovog meseca karakteriše nova turbulencija igračkog kadra gde ekipu napušta Bućan Ž. (nemogućnost dolaska zbog škole), a ekipi se priključuje Malivuk Stefan. Takođe, posle obavljenog razgovora sa roditeljima i Petković Slobodan počinje redovnije dolaziti na treninge.

April mesec karakteriše najbolji odziv – čak 91%, koji je prouzrokovan dobrim rezultatima ekipe. U ovom mesecu na raspolaganju sam imao 20 igrača od čega je njih 17 imalo veći odziv od 75 %, Gajič P. Je imao 12 od 18 treninga (67%), dok su Petković S. i Stanić S. imali po 9 treninga (50%).

U maju je došlo do novog pada odziva, ali i do novog osipanja igračkog kadra. Odziv na kraju meseca je iznosio 78%, a igrački kadar su napustili Nakić Sead (razlog nepoznat, pretpostavljam članarina), Mrđanov Bojan (gurnut u drugi plan zbog nedoličnog ponašanja) i Gajić P. (problem članarina). Takođe, pred kraj meseca i Carić Miloš zbog zdravstvenih problema prestaje sa treniranjem, tako da je broj igrača sveden na 16, od čega su mnogi imali odziv manji od 60% (Krasnići, Petković, Blažević i Bakić). Jedan od razloga lošeg odziva leži i u činjenici da je nastupila rezultatska kriza, ali i da je kraj školske godine blizu.

U junu se nastavlja ista dinamika dolazaka na treninge kao i u prethodnom mesecu, ali na kraju se završava sa odzivom od 86% i to pre svega zahvaljujući turniru. Na kraju sam sezonu završio sa 16 igrača (u međuvremenu se priključio i Carić M., a sa zadnjih 10 treninga je odsustvovao Krasnići F.).

Na kraju, ukupan odziv na 87 treninga je iznosio 76,72%, a u trenažni proces kadetske ekipe je bilo uključeno 26 igrača (na bar jedan trening), dok je u odnosu na period rada odziv bio:

PRIPREMNI PERIOD	24 igrača	69%
OSNOVNI PERIOD	22 igrača	80%
PRELAZNI PERIOD	16 igrača	77%

Od igrača najbolji odziv na treninzima imaju:

Ćirić Đorđe	85 treninga	98%
Maglovski Ivan	84 treninga	97%
Petrović Sandro	83 treninga	95%
Ferati Edin	83 treninga	95%
Mrđenović Goran	80 treninga	92%
Ređžepi Emran	78 treninga	90%

3. OBIM SPORTSKO – TRENAŽNOG RADA

Sportsko – trenažni rad se odvijao kroz formu redovnih treninga, koji su se naizmenično po nedeljama održavali 2 (utorak – četvrtak) odnosno 3 (ponedeljak – sreda – petak) puta.

U 154 dana rada održano je ukupno 58 treninga u isto toliko trenažnih dana, a ukupno trajanje rada smešteno je u 4674 minuta. Iz toga proizilazi da je jedan trening u proseku trajao 80 minuta.

Na glavnom (jedinom) terenu održano je 45 treninga (78%), dok je u prirodi održano 13 treninga (22%).

Na Opštu pripremu je otpalo 2170 minuta ili 46,42% od ukupnog rada, dok je Specifična priprema bila zastupljena 2504 minuta ili 53,58% ukupnog rada.

Od elemenata Opšte i Specifične pripremem na treningu su bili zastupljeni:

1.	Uvodni deo (zagrevanje)	589'	12,60%
2.	Fudbal	294'	6,29%
3.	Trčanje	614'	13,13%
4.	Tehnika	529'	11,32%
5.	Taktika	836'	17,88%
6.	Igra u prostoru	555'	11,87%
7.	Koordinacija	152'	3,25%
8.	Snaga	113'	2,42%
9.	Pauze	412'	8,81%
10.	Završni deo (istezanje)	290'	6,20%
11.	Teoretska nastava	290'	6,20%

Sam trenažni rad (bez teoretske nastave) iznosio je 4384 minuta ili 75 minuta po treningu.

Obimom sportsko – trenažnog rada nisam zadovoljan, jer sam od samog starta priprema smatrao da je optimalan broj 4 treninga nedeljno (88 treninga ukupno) ali od te moje zamisli me je odgovorio Ćurko G. argumentom da igrači nemaju naviku i mentalitet da toliko puta nedeljno treniraju. Delimično je bio u pravu.

Sebi najviše zameram što u samom početku rada sa kadetskom selekcijom nisam izvršio određenu proveru fizičkih i tehničkih sposobnosti igrača putem testiranja i merenja, i stoga nemam najjasniju sliku o njihovim trenutnim mogućnostima, kao ni o kvalitetu trenažnog rada.

Vizuelnim zapažanjem, kroz rad i igru, zaključujem da je pripremljenost na solidnom (od 1 do 5 ocena 3) nivou, a da su mogućnosti igrača, kada su u pitanju funkcionalne sposobnosti i eksplozivna snaga na lošem nivou (ocena 2). Ipak, u daljem radu ostavljam mogućnost unapređivanja ovih vrednosti i podizanju istih na viši nivo. Normalno, uz kvalitetnu obuku i veći obim trenažnog rada.

1. UKUPAN TRENAŽNI RAD (treninzi + utakmice)

Kad se saberu treninzi i odigrane prvenstvene i kontrolne utakmice dobijamo da je u 158 ukupnih dana trajanja rada održano 87 treninga u 83 trenažna dana. Slobodnih dana je bilo 75. ukupan rad je smešten u 7732 minuta ili 89 minuta po jednom treningu.

Na glavnom terenu je održano 69 treninga (79,31%), dok je na pomoćnim terenima i u prirodi održano 18 treninga (20,69%).

Na Opštu pripremu je otpalo 2645 minuta ili 34,21% od ukupnog rada, a na Specifičnoj pripremi radilo se ukupno 5087 minuta ili 65,79%.

Na utakmice (29) je otpalo 33,33% od ukupnog broja treninga.

Od elemenata Opšte i Specifične pripremem na treningu su bili zastupljeni:

Sam trenažni rad (bez teoretske nastave) iznosio je 7019 minuta ili 81 minut po treningu.

Velikih razlika između mikrociklusa u pripremnom i osnovnom delu nije bilo. Održano je ukupno 22 mikrociklusa. Uglavnom je broj treninga bio 3-4, sem u IX i XIII mikrociklusu kada je održano 5 treninga. Po trajanju, svi mikrociklusi su otprilike bili jednaki, a trajanje rada se kretalo od 300 do 400 minuta (80 do 90 minuta po treningu). Udarni mikrociklusi su bili u periodu od IX do XIII mikrociklusa, kada sam pojačao obim i intezitet rada.

U prilozima se može mnogo bolje steći uvid o radu po danima, mikrociklusima, mezociklusima, kao i o ukupnom radu u prolećnoj polusezoni kroz grafikonski prikaz.

4. TAKMIČARSKE AKTIVNOSTI

U proteklom periodu (od 26.01. do 27.06.2009. godine) kadetska ekipa FK „Crvena zvezda“ odigrala je ukupno 29 utakmica, od čega 16 prvenstvenih, 9 kontrolnih i 4 turnirske utakmice. Na tim utakmicama zabeležen je sledeći skor:

Prolećna polusezona takmičarske 2008/09. godine
1.	PRVENSTVENE UTAKMICE	16	5	1	10	23 : 35	( - 12 )	16
2.	KONTROLNE UTAKMICE	9	0	2	7	17 : 32	( - 15 )	2
3.	TURNIRSKE UTAKMICE	4	2	0	2	7 : 8	( - 1 )	6
	UKUPNO	29	7	3	19	47 : 75	( - 28 )	24

U prilozima se može videti protiv kojih protivnika i kada smo odigravali utakmice.

1. PRVENSTVENE UTAKMICE

U prolećnoj polusezoni odigrano je 16 prvenstvenih utakmica na koje je otpalo 1811 minuta od ukupnog rada (23,42%), a od toga 1280 minuta na samu utakmicu tj. fudbal (70,68%), na teoretsku nastavu – pripremu utakmice 250 minuta (13,80%) i na zagrevanje pred utakmicu 281 minut ili 15,52%.

U odnosu na jesenju polusezonu, kada je kadetska ekipa na 13 utakmica zabeležila : 4 pobede, 1 nerešenu i 8 poraza uz gol – razliku 20 datih (1,53 po utakmici) i 41 primljen (3,15) gol (skor: - 21) i osvojenih 13 bodova, u ovoj polusezoni je ekipa na 16 utakmica jedino napredak pokazala u gol razlici gde je dato 23 gola (1,43 po utakmici) i primljeno 35 golova (2,18) i skorom od – 12. U proseku jeste da smo davali manje golova nego jesenas, ali smo isto tako puno manje i primali golova. Ipak, sigurno da bi ekipa iz jesenje polusezone imala bolju gol – razliku da su odigrali utakmicu protiv FK „Budućnost“ iz Mladenova (kao domaćini), ali ta utakmica je registrovana u prolećnoj polusezoni službenim rezultatom 3:0 za nas. Sa tom utakmicom kadetska ekipa je u sezoni 2008/09. zabeležila na 30 utakmica 10 pobeda, 2 nerešene i 18 poraza, uz gol – razliku 46 datih (1,53 po utakmici) i 76 primljenih (2,53) golova po utakmici(skor: - 30) i osvojenih 32 boda. Ovaj učinak je bio dovoljan za 12. mesto na tabeli (16 klubova).

Ukupno 24 igrača je nastupalo na prvenstvenim utakmicama u prolećnoj polusezoni. Najviše utakmica su odigrali Maglovski i Ferati, svih 16, s'tim da je Maglovski sve utakmice krenuo od starta dok je Ferati jednu bio na klupi.

Najviše minuta u igri je, takođe proveo Maglovski – 1273 minuta i samo 7 minuta mu hvali od ukupnih 1280 minuta koliko je otpalo na prvenstvene utakmice. Iza njega slede Mrđenović (1111'), Bakić (1071'), Marić (1064') itd.

Na osnovu ocena koje sam davao nakon svake odigrane utakmice, najbolje ocenjen igrač je Malivuk sa prosekom 7,27, a zatim slede Pleša (7,11), Mrđenović (7,10), Carić (7,08) i Ćirić Đ. (7,00).

U listu strelaca upisalo se 11 igrača, a najefikasniji su sa po 5 golova Ferati i Bakić, Mrđenović je postigao 3 gola, po 2 su postigli Petković i Nakić, dok su Petrović, Pleša, Malivuk, Carić, Krasnići i Bućan dali po 1 gol.

Po asistencijama se izdvojio Bakić sa ukupno 6 asistencija, po 4 asistencije imaju Ferati i Mrđenović, 2 asistencije imaju Petrović, Pleša i Malivuk, a po 1 asistenciju zabeležili su Marić, Krasnići i Petković. Ukupno je 9 igrača asistiralo za postizanje golova.

Primili smo 35 golova iz 35 grešaka koje je napravilo ukupno 13 igrača. Najviše Maglovski – 7 grešaka, pa tandem golmana Stanić i Ćirić, svaki po 5 golova. Po 3 greške su napravili Ferati, Vorkapić i Carić, po 2 greške imaju Pleša i Blažević dok su po 1 grešku upisali Mrđenović, Bakić, Malivuk, Nakić i Zelembaba.

Kadetskoj ekipi je na 16 utakmica pokazano ukupno 7 žutih i 2 crvena kartona. Najviše žutih kartona je dobio Ferati (3), zatim Bakić (2) i po 1 žuti karton su dobili Mrđenović i Pleša. Crveni karton je pokazan Bakiću u utakmici protiv FK „Jugovića“ zbog verbalnog sukoba sa protivničkim igračem i Vorkapiću u utakmici sa FK „Bačkom“ zbog namernog igranja rukom.

U prvom poluvremenu smo dali 12, a primili 19 golova, dok smo u drugom delu igre dali 11 i primili 16 golova. 6 golova smo dali u periodu od 1 – 20 minuta, dok smo u tom periodu igre primili 12 golova. Od 21 – 40 minuta smo dali takođe 6 golova, a primili 7 golova (6 u zadnjih 10 minuta I poluvremena). U periodu od 41 – 60 minuta smo dali opet 6 golova, a primili 5, dok smo u zadnjih 20 minuta utakmice dali 5 golova i primili 11 golova (8 golova u periodu od 61 – 70 minuta).

Kao domaćini u prvenstvu smo odigrali 7 utakmica i zabeležili smo po 3 pobede i poraza uz 1 nerešen ishod. Dali smo 14, a primili 17 golova i osvojili 10 bodova. Kao gosti smo na 9 utakmica zabeležili 2 pobede i 7 poraza, uz 9 datih i 18 priomljenih golova i osvojenih 6 bodova.

Postignutim rezultatima sam zadovoljan, ali igrom, i u pojedinim trenucima disciplinom, nisam zadovoljan. Disciplina u igri nije bila konstantno prisutna, pre svega zbog slabe taktičke obučenosti igrača, tako da smo u pojedinim trenucima utakmice potpuno gubili sistem igre i u takvom razvoju situacije primali jeftine golove. Ta pojava se najčešće dešavala na početku i na kraju utakmice što me navodi na prproblem koncentracije igrača. Dekoncentrisano i labavo smo ulazili u utakmicu,a u samom finišu ponovo, zbog pada na kondicionom planu, gubimo koncentraciju. Moram biti realan i priznati da deo krivice za slab ulazak u utakmicu snosim i ja, jer sam posle utakmice u Temerinu (protiv FK „TSK-a“) zagrevanje prepustio kapitenu ekipe – Maglovski Ivanu smatrajući da su do tada shvatili važnost tog segmenta pripreme za utakmicu.

Pored faktora koncentracije, za slabije rezultate u maju i junu prepisujem i zamoru koji se pojavio kod igrača jer većina njih u zadnjih dve (2) godine nije odigrala ovoliki fond utakmica, a kao treći razlog uzimam slabiji odziv na treninzima u pomenutim mesecima.

Na utakmicama sam forsirao sisteme 4 – 3 – 2 – 1 i 4 – 4 – 2 (na 3 utakmice). Dosta problema su mi zadavali bočni vezni igrači (dvojica iza napadača) pogotovo u ispunjavanju defanzivnih zadataka. Na toj poziciji sam, pored Bakića, stavljao i Feratija, Mrđenovića, Petkovića i Zelenbabu, ali svaki od njih je loše odgovarao na odbrambene zadatke i sporo odnosno nikako se nisu vraćali u odbrambenu zonu. Ako se tome pridodaju i dva zadnja vezna igrača (uglavnom Marić i Pleša) koji su takođe previše prilazili protivničkom šesnestercu i to istovremeno, a sporo se vraćali na početna mesta, dolazimo do toga da se ekipa branila sa samo 5 igrača i zato ne treba da čudi veliki broj primljenih golova.

Iako sam maksimalno izbegavao igru na pojedince, upravo na taj način smo igrali. Umesto kolektivne igre, naše akcije su se svodile na individualne pokušaje i prodore od strane Bakića i dosta često Feratija. Dok za ovog prvog mogu reći da je nešto i uradio (5 golova, 3 penala nad njim i sijaset faulova iz kojih su postizani golovi), za Feratija to ne mogu reći. Ipak, on se istakao dobrim izvođenjem prekida i otuda njegovih 5 golova i 4 asistencije.

Sa Feratijem sam inače i u disciplini imao najviše problema, a kao vrhunac nesportskog ponašanja izdvaja se u utakmici sa FK „Slogom“ (konstantna nervoza, priča sa publikom i neprimerni gestovi prema njima) i pogotovo u utakmici sa FK „Cementom“ kad je kapitenu rekao „puši kurac!“. U toj utakmici sam ga automatski zamenio.

Dobru seriju rezultata smo napravili od V do VII kola kada smo redom pobeđivali Mladost (BJ) (2:0), Petrovaradin (2:0) i Metalac (2:1). U tim susretima smo iskazali veliku želju i borbenost, kao i određenu dozu čvrstine u defanzivi. U tim utakmicama smo imali i sreće jer su protivnici kod rezultata 0:0 imali izgledne prilike. Posebno me raduje utakmica protiv FK „Metalca“ kada smo gubili 0:1 i rezultat preokrenuli na 2:1. u toj utakmici je ekipa pokazala i karakter koji se u kasnijim utakmicama izgubio. Na osnovu svih pokazatelja i relevatnih činjenica, u tom periodu smo dostigli određeni stepen forme koji je trajao od 10. aprila do 10. maja i posle toga je došlo do „gašenja“ dostignutog nivoa. I pre gore navedene tri utakmice iskazali smo određenu čvrstinu u igri i rezultatu i to protiv ekipa iz gornjeg dela tabele FK „Ajaxa“ (0:1) i FK „Mladosti“ (NS) (1:2).

Ipak, najbolju utakmicu u polusezoni smo odigrali u Temerinu, ali smo od domaće ekipe FK „TSK“ izgubili sa 2:0 i to posle velikih grešaka naša dva golmana. U toj utakmici imali smo igru i kroz igru smo stvorili 10-tak odličnih prilika za postizanje pogodtka. Nasuprot te utakmice, kao najlošiju predstavu izdvajam utakmicu opet odigranu u Temerinu, ali ovog puta protiv FK „Sloge“ (poraz od 3:1). Na toj utakmici smo delovali dezorjentisano i konfuzno i to protiv ekipe koja je do te utakmice osvojila samo 7 bodova. Alibi ne može biti ni činjenica da smo na toj utakmici nastupali bez 5 standardnih igrača (Bakić, Pleša, Malivuk, Mrđenović i Petrović). Izdvojio bih i utakmicu protiv prvaka kadetske lige, ekipe FK „Bačka“ iz Bačke Palanke, koju smo izgubili sa 5:1 (1:0), ali smo do 28 minuta i isključenja Vorkapića bili dominantnija ekipa na terenu. Prikazali smo kvalitetnu igru u kojoj odlična gostujuća ekipa nije mogla doći do pozicije da ugrozi naš gol. Sa igračem manje smo uspeli da dođemo i do izjednačenja i ravnopravno se nosimo sa protivnikom do 62 minuta, kada smo za 2' primili dva gola. Na fizičkom planu nismo mogli da ispariramo brojčano nadmoćnijem protivniku.

Kao još jednu utakmicu, ali u lošem kontekstu, izdvojio bih susret protiv FK „Indexa“ koji smo igrali na papiru kao gosti a u stvari se igrala na našem terenu. U toj utakmici smo svih 80 minuta bili u inferiornom položaju, bez ijedne prave akcije a kamoli prilike za postizanje pogodtka. U svim elementima fudbalske igre smo bili apsolutno nadigrani.

Na svih 16 utakmica smo imali izuzetno korektno i kvalitetno suđenje, gde sudije svojim odlukama nisu nijednom direktno uticale na rezultat. Moram istaći da su za nas dosuđena 3 penala (2 iskorišćena), dok protiv nas nije sviran nijedan penal. Sve primedbe na račun sudija stoga nemaju osnova, a eventualne greške su bile isključivo iz razloga što utakmice sudi samo jedan sudija i on nije u mogućnosti da vidi svaku spornu situaciju.

2. KONTROLNE I TURNIRSKE UTAKMICE

Zbirno, ukupno smo odigrali 13 utakmica u kojima smo zabeležili po 2 pobede i nerešene i imali 9 poraza. Ekipa je postigla 24 gola (1,84 po utakmici), a primila 40 golova (3,07) uz skor : - 16.

Na kontrolne i turnirske utakmice otpalo je ukupno 1247 minuta ili 16,12% od ukupnog vremena, a od toga 194 minuta je provedeno u zagrevanju za utakmicu, 870 minuta na samu utakmicu (fudbal), 173 minuta na usmenu pripremu utakmica (teoretsku nastavu) i 10 minuta na tehničke elemente.

Na pomoćnim terenima je odigrano 5 utakmica.

Na utakmicama je nastupalo ukupno 37 igrača. Najviše odigranih utakmica imaju Maglovski i Mrđenović - svih 13, dok Bakić, Petrović, Pleša i Ferati imaju 12 odigranih utakmica.

Najviše, 771 minut na terenu je proveo, takođe Maglovski, pa Bakić – 654', Mrđenović – 622', Pleša – 576 minuta itd.

Najbolji prosek ocena ima Malivuk – 7,00 a zatim slede sa prosečnom ocenom 6,85 Mrđenović, Maglovski, Pleša i Ćirić.

6 golova je postigao Bakić, po 3 su dali Petrović S. i Mitrović, 2 gola su postigli Mrđenović, Malivuk i Silađi, dok su 1 gol dali Marić, Zelenbaba, Carić, Petković, Ajdari i Petković Dušan.

Čak 9 asistencija zabeležio je Bakić, 5 – Mrđenović, po 2 asistencije imaju Ferati i Petković, a po 1 asistenciju su upisali Pleša, Ređžepi, Marić, Malivuk, Mitrović i Petković Dušan.

Maglovski i Nakić imaju po 5 grešaka, 4 su napravili Carić i Stanić, Ferati i Blažević skupili su po 3 greške, a po 2 greške upisali su Petrović, Malivuk, Plačkov i Mrđanov. Mrđenović, Ređžepi, Ćirić, Vorkapić, Gajić, Miljić, Bućan i Babinjec su napravili po 1 grešku.

Kroz igre u kontrolnim utakmicama sam uglavnom želeo da steknem uvid u mogućnosti igračkog kadra sa kojim raspolažem i rezultat mi uopšte nije bio primaran. Utakmice u pripremnom periodu su služile za „sklapanje mozaika“ gde je svim igračima ukazivana šansa za dokazivanje. U nekim utakmicama priliku su dobili i igrači pionirske selekcije, kao i igrači 1991. godišta – budući omladinci.

5. VASPITNI RAD

Pored trenažnog rada, u prethodnih 5 meseci sam se trudio da na svoje igrače utičem i vaspitnim metodama da postanu pre svega dobri ljudi. U tu svrhu sam obavljao dosta grupnih, ali i pojedinačnih razgovora kako na temu ponašanja na treningu i utakmici, tako i na odnos i ponašanje igrača van stadiona (kući, u školi...). Posebnu pažnju sam posvetio ponašanju u školi i učenju i sa te strane moram istaći da sam prezadovoljan jer samo je Petković Slobodan završio na popravnom ispitu. U cilju popravljanja ocena imao sam razumevanja za svakog igrača i stoga sam ih pošteđivao dolazaka na treninge pri kraju školske godine.

U samom radu sam se trudio da uvek saslušam svakog igrača i tražio da iznesu i zamerke na moj rad i moje ponašanje. Želeo sam da stvorim jedan demokratski način vođenja ekipe u kojem svaki igrač ima prava da da svoj predlog i iznese svoj stav, ali u granicama dozvoljenog. Mislim da sam u tome uspeo uz veliku pomoć igrača koji su ovaj način prihvatili.

Postignuto je jedno jedinstvo sportske grupe, sa manjim sporadičnim ispadima pojedinaca, ali treba istaći da se ta deca sad međusobno druže i poštuju, a neretko i izlaze zajedno. Trudio sam se da posle svakog problema obavim razgovor sa igračima i da im ukažem na neispravnost njihovih poteza, a veliku pomoć u tome sam imao od strane Direktora Gorana Ćurka koji je uvek učestvovao u tim razgovorima.

Hronološkim redom ću nabrojati neke od problema koji su se dešavali u toku samog rada:

• Ferati ne dolazi na kontrolnu utakmicu protiv FK „Slavije“, jer odlazi za Beograd da gleda utakmicu „C.zvezda“-“Napredak“;
• Bakić umesto da dođe na trening ostao na školskom igralištu u Rumenci, a zatim meni probao da proturi priču kako je imao da uči;
• Ferati na utakmici u Stepanovićevu tražio od ostalih igrača da ga podrže kao kapitena i da taj predlog meni prezentuju;
• Mrđanov opsovao Marića pred utakmicu sa FK „TSK-om“, a Nakić na istoj utakmici odbija da se skine kao rezerva;
• Sukob Carića i Mrđenovića u poluvremenu utakmice protiv „Veternika“, gde umalo nije došlo i do fizičkog obračuna;
• Pleša optužuje Stanića ali ne u njegovom prisustvu, da je jedan od krivaca za puno golova koje smo primili;
• Ferati psovkom časti Maglovskog;
• Ferati proslavlja postignut pogodakl tako što trči ka publici i neprimerno gestikulira;
• Mariću povređena sujeta i odbija da uđe u igru. Napušta klupu, a potom pokušava u ime svih da iznese svoj lični stav.

Posle svakog incidenta trudio sam se da razgovorom rešimo problem. U većini slučajeva sam to činio mirnim tonom, naglašavajući iznad svega štetnost takvih postupaka i stavljajući im jasno do znanja da to neću tolerisati. Svaki problem je uspešno bio rešen i to je samo jačalo odnose u grupi i vezivalo još više međusobno igrače.

Organizovano je i nekoliko radnih akcija na sređivanju pomoćnog terena, sa vrlo dobrim odzivom, a sve u cilju jačanja kolektivnog duha među igračima.

Na kraju, ističem da je moj opšti utisak da u svim aspektima pedagoškog rada ima uslova i mogućnosti da se kvalitetnim pristupom u radu utiče na sazrevanje dečaka.

6. SARADNJA SA OSTALIM STRUKTURAMA U KLUBU I VAN KLUBA

U Klubu

U proteklom periodu saradnja sa svima koji se nalaze oko Kluba je bila korektna.

Probleme u radu sam delio sa Direktorom škole i trudio se da ih na temelju zajedničkog mišljenja i stavova rešavam. Zajedničkim odlukama su donešena odgovarajuća rešenja.

Svaku kritiku sam dobronamerno prihvatao, ali isto tako sam i znao da kritikujem što je samo jačalo zajedničku saradnju svih u školi fudbala. Bilo je i manjih nesuglasica koje su bile više plod brzopletosti i nesmotrenosti pojedinaca (Novak – Ćirić – Stanić) i koje nisu bile iz zle namere načinjene.

Sa Predsednikom i Direktorom Kluba je saradnja takođe bila korektna, mada se oni nešto i nisu interesovali za rad mlađih selekcija.

Samo u jednoj situaciji, i to potpuno opravdano, sam dobio zamerku od strane trenera seniorske ekipe i to kada su nam se poklopili termini treninga, a uz to naše lopte su dosta često ulazile na polovinu gde su prvotimci trenirali i prekidale im trening. Posle toga, saradnja se može smatrati vrlo dobrom.

I sa domarom je u početku bilo manjih problema oko korišćenja glavnog terena, ali i to je brzo bilo prevaziđeno, pre svega mojim pristupom gde sam se trudio da sačuvam i unapredim uslove u kojima treniramo dajući svoj doprinos.

Van Kluba

Dosta kontakata i sastanaka je održano sa čelnim ljudima sportskog, ali i političkog života grada N. Sada, kao i sa trenerima i kolegama iz drugih klubova. U cilju poboljšanja rada i uslova u klubu obavili smo mnoštvo razgovora i sastanaka (većina sa Goranom) u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu i Gradskoj upravi za sport. Mnoge od tih razgovora smatram uspešnim, pre svega zbog činjenice da se čulo za naše probleme i da su uvideli da pokušavamo nešto napraviti u radu sa najmlađim uzrastima. Finansijsku korist za Klub nažalost nismo mogli izvući i pored upornosti koju smo iskazali. Govorim u množini, jer u svakom sastanku i obavljenom razgovoru učestvovali smo zajedno Goran Ćurko i ja.

7. ZAVRŠNE NAPOMENE

Na kraju hoću da dam neke ocene o selekciji, kao i da napomenem zadatke koje u narednom periodu treba ispuniti.

Analizom i brojem igračkog kadra kadetske ekipe moglo bi se konstatovati da je zadovoljavajuće, ali neophodna je dopunska selekcija kako bi se i kvalitet povećao. U narednoj sezoni u kadetsku selekciju prelaze igrači rođeni 1994. godine, a po onome što sam mogao zapaziti tu postoji jako mali broj igrača čiji kvalitet ne zadovoljava potrebne kriterijume. Pored toga, igrači 1992. godišta izlaze iz kadetske selekcije i u tom cilju neophodno je oformiti omladinsku selekciju kako bi im se pružila mogućnost daljeg usavršavanja.

Pored zadataka formiranja i dopunjavanja selekcije, moramo raditi i na poboljšavanju uslova rada, kao i nabavku neophodnih rekvizita za kvalitetniji trenažno – sportki rad.

Svojim radom sam u principu zadovoljan i smatram da sam dobro obavio svoj deo zadatka, mada ostavljam prostor da se i on unapredi. Konačnu ocenu o mom radu će ipak dati Direktor škole fudbala.

Početak priprema za sezonu 2009/10. sam zakazao za 22. juli, i ispred sebe postavljam sledeće ciljeve i zadatke:

• Pojačati obim i intezitet rada a sve u cilju što bolje pripreme igrača i podizanju njihovih funkcionalnih sposobnosti na viši nivo;
• Sprovesti testiranja i merenja svih funkcionalnih sposobnosti kod igrača na početku priprema, kao i na kraju polusezone;
• Rad na tehnici obučavati u određenoj „brzinskoj zoni“ koja je definisana za ovaj uzrast;
• Povećati obim rada na snazi, kako na opštoj, tako pogotovo i na eksplozivnoj snazi;
• Veći obim rada i na koordinaciji igrača;
• Raditi na stvaranju pozitivne atmosfere na treningu, gde neću uskraćivati igračima mogućnost istraživanja i ispoljavanja sopstvene ličnosti u granicama deozvoljenog;
• Rezultat i dalje stavljam u drugi plan, ali želim da budemo bolje plasirani nego prethodne sezone, kao i da iznad svega prikazujemo kvalitetniju igru. Samim tim će doći i rezultat kao nagrada.

Mišković Dragan